Ђачко :: Златко Драшко

Златко Драшко

И да! Звезда је рођена, материјалисана у људском облику. Мека рука, борбен као бик, несаломив као хрид. Пред вама стоји Аир Злаја! Ово полумитско биће живи у оази поред Дунава, званој Ђачко игралиште. Он је тај који се игра, док су сви остали његови ђаци. Мајсторије које изводи руше други Њутнов закон и Ајнтшајнову теорију квантне физике. Многи су због њега напустили терен погнуте главе и сломљеног духа. Другачије и не може, кад су му специјалитет тројке без лука (читај: без гледања :) Jош увек седе главе покушавају да схвате и проникну у тајне његове игре. Осећај за простор, саиграче и пожртвованост, је оно што краси овог играча и уздиже до космичких висина. Али, ко високо лети, ниско пада. Понекад је спор као клада, слабију екипу не може да савлада :) Тимски играч, са личним циљем…живети за спорт, живети за здравље. На улици га никад не би препознали. Ако нисте сигурни да је он, баците баскетанерску лопту у његовом правцу. Аутограме дели уторком и четвртком од 10:00 до 10:05. Ко хоће, нека стане у ред :)

О себи Не налазим да још заслужујем да пишем аутобиографију, јер тим се послом обично баве пропали политичари, прогнани владари, беспослени пензионери, бивше дворске даме и Баскет Академије наука. Пошто још не припадам ни једној споменутој групи, али с обзиром да сам замољен од стране пријатеља да напишем пар редова о себи, тиме оправдавам сажети животопис. Можда све што напишем би и била комплетна аутобиографија да сам ожењен, али нисам. Јер сматрам да се аутобиографија сваког мушкарца завршава женидбом. Опис свог живота отпочео сам са рођењем, налазећи да је то најприроднији почетак. Рођен сада већ давне 1980. у топлом месецу Римског императора Октавијана Августа, дана 21 у Новом Саду. Детињство сам провео у Сомбору где завршавам основно и средње образовање. У том периоду активно играм кошарку (пошто је интернет страница томе посвећена) за ККСомбор, од пионира до сениора. С обзиром да је то било 90-тих, тешко време за све, тако ни наш клуб није поштеђен. Играли смо мале лиге, без правих спонзора. И кобног дана 25.05.1996. када сам ишао на тренинг, судбина намењује другу улогу за мене. Саобраћајна несрећа, где остајем замало без леве ноге и проводим три месеца у болници. Кошарка остаје хоби уз наду да ћу јој се вратити. По традицији и сопственој жељи завршавам средњу пољопривредну школу. Гладан даљег знања (бежање од куће), селим се у Нови Сад где уписујем Факултет техничких наука, смер Инжењерство заштите животне средине. Дипломирам у свом рекодном року после чега уписујем мастер студије на истом факултету које такође завршавам (укинута магистратура – болоња). У том периоду могу се углавити потпериоди, али то је већ за опширнију књигу. Увучен у почетак студенског живота, заборављам на кошарку све док ми није стигао позив из ККРадничког (неко тамо је чуо да сам у Новом Саду па ме препоручио). Улазе у И лигу па им требају јачи играчи. Почаствован позивом и жељан да пробам одлазим на тренинге. Није лоше, два пута дневно тренинзи, супер екипа и стари добри осећај се вратио. Долази летња пауза од две-три недеље, идем на Ђачко да уживам у баскету, али судбина опет опомиње. На игралишту падам преко одбране и повређујем десни ручни зглоб (нагнечење). Опоравак три месеца. Овог пута одустајем од професионалне кошарке, баскет ипак остаје хоби. Посвећујем се факултету који сам већ добро занемарио. Уз помоћ здраве хране из мензе и здравом домском животу стижем да све завршим на време. Кошарка је остала у оквиру факултетских активности. Члан репрезентације факултета три године, где и поред феноменалних играча освајамо само друга места (наравно да је судија био потплаћен). Срећом на заштитијадама и домијадама смо боље пролазили јер сам био и капитен. Други, трећи део мог живота не бих сада описивао, који би по многима био и занимљивији. Посао којим се сада бавим је у развоју, и мислим да још није довољан за резервацију парцеле у Алеји Великана. Можда ћу звучити скромно, али мислим да сам и са досадашњим писањем претерао. Речено ми је од стране организатора: „само пар редова о себи“. Морао бих још да споменем музику која ми пуно значи. Свирам клавир и гитару (за моје потребе задовољавајуће), а радо пуштам себи класику и џез. Наравно носилац сам бројних звања и титула, али најдража ми је када људи препознају и кажу добар човек. Рекли су други "Изеш баксет, кад само пуцаш тројке. То може..вид ти њега! Претрча' ме и положи на улаз.." Гумени "Ја кад играм са Злајом, само оверавам прве и изводим аут." Камени "Лепе се те његове тројке, али дај мало и ја да осетим лопту. Играм три баскента без капи зноја." Чаба "Ма нема он појма! Да те тројке не даје, ништа не би вредео, кад вам ја кажем!" Цвика "Играм са Злајом? Па нас двојица смо већ прејаки за вас тројицу." Миљан "Ово постаје монотоно. Дај Злајо промаши коју. Осећам се као да играм американера." Граховац Веровали или не

X

‹ ›