Историјат Како је настало ђачко игралиште „Да би наставници, ученици и њихови родитељи поводом 125-годишњице дали ма и најскромнији видни израз своје захвалности према школи, за коју су искрено и топло везани, одлучили су да подигну – према савременом педагошком схватању и социјално-хигијенским потребама – Ђачко игралиште са опоравилиштем“. Забележено у хроници Гимназије Краља Александра првог, 1935. године у Новом Саду. У време интезивне изградње Новог Сада, када град „силази“ на реку, у међуратном периоду, настали су многи капитални објекти. Поред Моста краљевића Томислава (1928), грађен је и модеран Булевар краљице Марије (данас Михајла Пупина) и на њему монументална Банска палата (данашња зграда Изврешног већа Војводине). Иницијатива да се изгради игралиште, на простору између желеуничког моста и купалишта Штранд, јавила се у време интензивне изградње Малог лимана почетком тридесетих година 20.века. Замисао је остварила предратна новосадска Мушка гимназија Краља Александра првог уз помоћ добровољног рада ученика, а све према пројекту инж. Милутна Татића. Цео пројекат изградње Ђачког игралишта остварен је помоћу материјалних срестава Краљевске банске управе и добровољних прилога разних дурштвених организација и грађанства. Уз леву обалу Дунава, између железничког моста и купалишта Штранд, на повришини од три хектара, изграђено је оригинално, у то време у Југославији и јединствено, комплексно спортско игралиште. Поред изванредног травног поља за за слетске вежбе (масовне вежбе из гимнастике) и атлетске бацачке дисциплине (копље, диск, кугла и кладиво), конструисана је такође кружна атлетска стаза у дужини од 333м, која се зими претварала у клизалиште, а уређена су и борлишта за атлетске скокове (у даљ, у вис, троскок и скок са мотком.) Цео простор је био подељен на два дела. у већем делу, уз терен за слетске вежбе и атлетику, биле су трибине за 5.000 гледалаца, затим кућа за домара-чувара и гардероба. У другом делу налазила се комфорна зграда, намењена за опоравилиште ученика, а уз њу два игралишта за тенис и терени за одбојку и кошарку. У овом амбијенту била је и педантно уређена башта. Овакво уређених спортских комплекса у земљи заиста није било. Приближно је тако изгледало само Средњошколско игралиште у Загребу, а донекле и спортски комплекс при Гимназији Краља Алекдандра првог у Београду (колеџ). Директор Гимназије др Бранко Магарашевић и председник заједнице дома и школе др Милорад Попов, позвали су грађанство на свечано отварање игралишта 31. маја 1936. године. Свечанот је одржана под покровитељством тадашњег бана Светислава Пауновића. Од 1935. године, до априлског рата 1941. године, перманетно и беспрекорно је функциоинсао овај спортски, али и школско-наставни објекат. Израчунато је да је у школској 1938/39. години било укупно 13.805 учесника на борилиштима и теренима Ђачког игралишта. Ђаци су врло радо долазили на Ђачко игралиште, а и моги одрасли су волели да посматрају надметања и вежбе омладине у разним дисциплинама, јер је то и уједно и врло леп парк, са јаблановима около, са негованим травњацима и цветним алејама. На Ђачком игралишту свакодневно је оџавана настава физичког васпитања, а они ђаци који су се више бавили спортом, овде су и тренирали и играли утакмице. Такмичења су одржавана у одбојци, гимнастици, атлетици и другим спортовима. Нарочито су, крајем тридесетих година, била популарна надметања у оквиру Гимназије Краља Александра првог и Друге мушке гимназије, али и мечеви са екипама из других новосадксих средњих школа. Пошто фудбал у то време није било у наставном ни у ваннаставном програму, на Ђачком игралишту није било терена за ову спортску игру, коју су ђаци упражњавали на другим игралиштима и пољанама у граду. Посебна вредност овог школског стадиона били су најмодернија опрема, справе и реквизити, коју су ђацима стајали на располгању. Постојале су препоне за трчање, сталци са скокове, бацачке справе-копља, дискови, кугле, кладива, затим хронометри-штоперице, рекети и лопте за тенис и друго, све из производње тада чувене немачке фирме „Берг“, а то није било ни на једном школском стадиону у земљи. Прва школска олимпијада у Новом Саду Највећа и најважнија манифестација која је у раздобљу од 1935. до 1941. године одржана на Ђачком игралишту, биле су Прве бановинске средњошколске игре с слетом и атлетским такмичењима. Била је то прва „школска олимпијада“ у Новом Саду, одржана 27. и 28. маја 1939. године. Учествовали су такмичари из 16 школа у Дунавској бановини, из Суботице, Петровграда/Зрењанина, Новог Врбаса, Руме, Сремских Карловаца, Смедерева, Пожаревца и Новог Сада. Било је 250 атлетичара и 1.850 вежбача у слетским вежбама. У такмичарском пласману најбоље су биле Суботичка гимназија, новосадска Гимназија Краља Александра првог и Петровградска гимназија. На овој „олимпијади“ и у свакодневном трајању новосадског Ђачког игралишта, одлучујућу улогу имали су носиоци педагошког процеса-наставници физичке културе, односно гимнастике (како су службено називани). У дугој историји новосадског школства, била је присутна угледна плејада залужних педагога гимнастике, физичке културе и спорта. Први је био познати педагог и лекар др Ђорђе Натошевић, који је 1853. године први увео наставу гимнастике у васпитно-образовни систем школе. Његов уважени наследник био је др Тихомир Остојић, секретар Матице српске. У раздобљу између два рата, истицали су се наставници гимнастике Павле Дељев, Ђорђе-Ђура Илић и Жарко Зличић. Када је завршена изградња Ђачког игралишта, дошли су као наставници и Васа Боришев и Ђорђе Коларов. Период од 1937.до 1941. године, сматра се да је био „златно доба“ Ђачког игралишта и новосадског школског спорта. Велике заслуге за то прирадају неуморном организатору и изванредном педагогу Жарку Зличићу. Овај врсни практичар, био је и непосредни носилац бројних активност у области атлетике, гимнастике и других спортских игара, а посебно у активностима одгајања будућих спорстких тренера, судија и инструктора. Највећи његов допринос је оснивање и организовање рада Спортског клуба Друге мушке гимназије, као јединствене спортске организације коју су искључиво водили ученици. Клуб је имао свој правилник, програм рада и демократски изабрано руководство. Најактивније секције у Клубу бле су за атлетику, гимнастику, спортске игре, тенис и смучање. Из овог Клуба израсли су предратни репрезентативци Југославије у атлетици Драгомир Димитријевић, Петар Вуковић и Миодраг Живковић, најмлађи сениорски репрезентативац у атлетици, са европксим резултатом у скоку у даљ од 7,07м, са непуних 17 година. И после рата са Ђачког игралишта израстају, поред других у бројним спортовима, и атлетски рекордери и репрезентативци: Дарко Крњајић, Милан Милаков, Ђорђе Мајтан, Александар Бењак, Милоје Грујић, Гавра Попов и други. Извор: др Милан Вранић, Како је настало Ђачко игралиште, Свеске за историју Новог Сада, бр.6, Нови Сад 1994, 70-73. Атлетска екипа Друге мушке гимназије у Новом Саду (1938/39) : Наставник Жарко Зличић, Мирослав Симић, Ђорђе Пап, Милан Вранић, Мирослав Боћан, Милан Бркић, Драгомир Чрнагај, и Богдан Гарабантин. Победничка штафета Гимназије Краља Александра првог на Бановинским средњошколским играма 1939. године (слева на десно): Ладислав Фриндледер, Александар Таш, Милан Шијаков и Илија Костић)
Наставак →