Ђачко :: Божо Ђуричић

Божо Ђуричић

Један од најприсутнијих ликова на Ђачком игралишту, последњих деценија. Бозо Ђуричић, легенда на терену, преко 50 му је лета, а и даље се креће и лети као да му је двадесет и пета :) Са огромном жељом и чежњом да победи свакога, не бира средства да дође до победе. Лакат, колено, све жути картони, спрам њега су Михајловић и Коуто обични кур.. :) Матори му је надимак, а заједно са Чедом и остатком ветерана чини веома моћан и јак тим. Све наде полазе у свог најстаријег сина, који се труди да досегне део очевих висина:) Кажу да изглед може да завара, али недајте се да вас превари његова безазлена појава и осмех на лицу. Спреман је на све, само не да изгуби. Ако икад будете играли против њега, заобравите на милост, јер он ту реч нема у свом речнику. Сутрадан ћете се вероватно подвргнути лед терапији, а ако будете кући дошли на својим ногама, сматрајте то успехом :) Искуство пута брзина, то је његова врлина. Не штеди себе, а камоли друге. Једино тројке убада из прве :)

О себи Рођен сам 03.01.1959. у Гацку. За оне који не знају, то је у Херцеговини. Суровост климе и окружења, је утицало да постанем животни борац од малих ногу. Врло брзо сам се преселио у Беочин, тј. моји су ме преселили. Тамо сам кренуо у основну школу. Истицао сам се наспрам мојих вршњака и тако су ме професори у договору са мојим родитељима убацили у воде спорта. Моја прва љубав био је фудбал. Тренирао сам све до почетка мојих студија. У то време, новац није био мотив за тренирање, као сада. Не.. све је било другачије. Битан је био такмичарски дух и да те људи цене као спортисту и као човека. Пре факултета, технологија, завшрио сам Јовину Гимназију. Наравно, као одличан ђак. Од мене се ништа друго није могло ни очекивати. На сваком пољу сам најбољи! :) После факултета, запослио сам се у Беочинској цементари, где и дан данас радим. Имам троје деце и у њима сада лежи сва моја снага и будућност. Најстарији син ми се активно бави кошарком и заређео је многе успехе. За разлику од њега, ја сам сада рекреативац, али опет сам бољи :) На Ђачко игралиште долазим много година. Више се и не сећам кад сам први пут крочио на њега. Ту сам упознао многе моје истомишљенике спортисте. То је моја оаза мира, спорта и рекреације. Рекли су други "Не можемо играти Божа и ја у истој екипи. Ја сам тај што пуца тројке :)" Ђука "Ајде Божо! Сад нам требају оне твоје са 6,25!" Чаба "Није лош овај Божа. Труди се..живот је пред њим. Млад је..научиће..:) " Чеда "Скрати им муке Божо. Спој твоју серију од 10 тројки, па да идемо кући :)" Миљан "Фаул бре! Играш горе него Камени.." Голијат "Ма не зна он..како је дао ово, ај нек ми неко објасни, леба ти!" Цвика Веровали или не

X

‹ ›