Ненад Димитријевић

Директно из заборављење земље где не допиру сунчеви зраци, из Даркwоод дуб-а долази нам он. Хиљаду му громова! То је Камени, главом и без браде. Слика говори хиљаду речи. Источњачка смиреност, лице које не показује емоције, можда зато што их и нема, је нешто по чему овог играча увек можете препознати. Немилосрдан према противницима, пожртвован према саиграчима. Ако је сила једнака маси пута убрзање, Камени је сила од човека! Многи су подценили његове способности. Многи сада нису са нама… У питању је натприродна сила која је залутала међу обичне смртнике. Спрам његове снаге Терминатор је за старо гвожђе, а на његовој окрутности, и медведи би могли позавидети :) Одроњена стена, у коју је удахнута животна искра, сада са нама проводи дане и ноћи под кошевима Ђачког игралишта. У овим крајевима је познат под именом Минаqуа, али немојте да ваз завара ова реч. Он није тиха вода која брег рони, већ брег који воду затрпава. Чувајте се сами да вас он не би чувао!
О себи Шта сад да кажем о себи? Одувек сам био човек од акције, а не од приче. Не сећам се кад сам био рођен, јер сам био мали. Да још буде горе, не знам ни зашто сам рођен. И дан данас размишљам о смислу живота и мојој улози на овом свету. Не могу се похвалити да ми је животни пут био лаган, али сам зављајући томе, постао велики животни борац. Можда нисам успео у школовању, али сам завршио животни факултет. Беспућа и бродоломе које сам ја преживо, мало ко може да се похвали. Спас од свакодневнице сам нашао у спорту. Стално сам у тренинзима. Борба којој нема краја. Моја непребољена љубав је џудо. Имао сам све предиспозиције за тај спорт,а тренирао сам са најбољима. Многим нашим великим имена из овог спорта, био са спари-партнер.Били су технички испред мене, али ја сам све то надокнађивао мојом природном снагом. Нису им могле помоћи ни све те њихове теретане, базени и трчања. Свакога природа обдари нечим, а ја сам добио снагу :) Углавном радим послове који захтевају психофизичку спремност, поготово физичку :) Ма нисам ја за ово. Доста је било приче! Дај да играмо баскет! Где је бре овај Миљан, сад ћу га савити ко перецу, само да га дохватим! Рекли су други "Ај врати се тамо на свој џудо! Ово је баскет, а не корида! " Немања "Камени, дај лакше мало! Јесмо ми другари, али брате претерујеш. Не умире ми се данас." Миљан "Снага је ништа без контроле :)" Чаба "Ју, ју, ју...јадан овај што га Камени чува..." Ђука "По први пут се бојим прићи кошу, а цео живот играм под њим." Кастро "Нe могу ја више играти овако! Дај чувај неког другог, бежи бре од мене!" Чеда Веровали или не
X
 Сва права заштићена ﷯ Ђачко игралиште, Нови Сад - основано: 1935 године