Након рата.. После ослобођења 1944. године, објекат је под именом Омладинско игралиште проглашен друштвеном својином града. На њему су одржавани часови фискултуре а ђаке средњих школа и студенте више педагошке школе у првих факултета. Поред тога, на Ђачком игралишту су и даље тренирали и такмичили се спортисти и приређивани су слетови. Од 1964. године, овде је одржавана редовна настава физичког васпитања за студенте Новосадског универзитета. Ђачко игралиште уклопљено је и у урбанистички план изградње универзитетског града. Уместо даље да се уређује, овај спортски парк је запуштен, уништени су терени за тенис и спортске игре, запуштена атлетска борилишта, травнати терен претворен у фудбалско игралиште, а трибине са гардеробама су одавно нестале. Решењем Скупштине Oпштине од 17.10.1964.године, Омладинско игралиште додељено је на трајно и бесповратно корошћење Универзитету у Новом Саду, а Савет Универзитета је 30.03.1966. године, објекат дао на коришћење универзитетском Центру за физичку културу. Због недостака средстава и планова, Ђачко игралиште је дуго било запуштено. Углавном су се одржавале фудбалске утакмице клуба Индекс. Тек 26.06.1992. године, основан је Фонд за ревитализацију Универзитетског спортског центра Ђачко игралиште. Приликом обележавања 60-годишњице Ђачког игралишта, на иницијативу управника Центра за физичко васпитање Љубомира Цвејановића, подигнута су три земљана терена за тенис, обновљена је атлетска стаза и у средишту комплекса изграђена чесма са пијаћом водом. Пројекат за чесму изградио арх. Илија Протић, а покровитељ ове акције био је лично ректор Универзитета проф. др Драгослав Херцег. Радове на уређењу игралишта од 1992. до 1996. године, изводиле су инжењерске јединице Војске Југославије. Новија историја Ђачког игралишта 08.05.2009. године је почела темељна реконструкција "Ђачког игралишта". Повод су биле припреме за Европско јуниорско првенство у атлетици (ЕЈП 2009) које је одржано у Новом Саду од 23. до 26. јула. У реконструкцију овог објекта уложено је 158 милиона динара. Изграђене су: нова атлетска стаза са четири траке, са спољном ивицом од 400, а унутрашњом од 367 метара, затим стаза за спринт и борилишта за скакачке (у вис и у даљ) и бацачке дисциплине (кугла, копље, диск и кладиво). Истовремено, реконструисан је и травањак фудбалског игралишта, а потпуно су преуређене и трибине тог спортског комплекса. "Ђачко игалиште" је, истовремено, спортски објекат, али и место емоција свих оних који су студирали у Новом Саду или, бар, посећивали универзитетски "Кампус". С обзиром да оно припада Универзитету у Новом Саду, ова реконструкција је допринела развоју универзитетског спорта и, наравно, стварању услова за ЕЈП 2009. Нагласивши да је спорт, заправо, начин живљења, а атлетика "краљица спортова", ректор Универзитета у Новом Саду Радмила Маринковић – Недучин је подсетила да у "Ђачко игралиште" ништа није улагано већ две деценије. "Поред услова за тако велико такмичење какво је ЕЈП 2009, ово што се сада ради ће, без сумње, допринети да Ђачко игралиште остане симбол и нашег Универзитета, и целог Новог Сада"- додала је она. Ђачко игралиште је саставни део града и свих нас који живимо у њему. Како се мењамо ми, наше потребе и захтеви, тако се Ђачко игралиште прилагођава истим. Свако ће памтити Ђачко игралиште онакво како је било у доба његове младости, и сигурно говорити :" Ех, пре је то било боље и лепше." Било како било, живот иде даље, а Ђачко игралиште је попримило нови изглед, али намена му остаје иста. Оно је ту због спорта и због нас!
Извор: др Милан Вранић, Како је настало Ђачко игралиште, Свеске за историју Новог Сада, бр.6, Нови Сад 1994, 70-73.
 Сва права заштићена ﷯ Ђачко игралиште, Нови Сад